Катунская нахия
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Old_Montenegro_and_Tribes_Map-sr.svg/200px-Old_Montenegro_and_Tribes_Map-sr.svg.png)
Катунская нахия (
Цетинье
.
История
Во времена митрополита
Цетинье в Риеку-Черноевич построит епископ Рада, а также первую гостиницу — в Кршаце. Англичанин Петон, в 1846 году заметил, что дома в Негуши были без окон и комнат — однокомнатные. В конце XIX века
Ван дер Вельде обошел всю местность и заметил: «За пределами небольшого городка негде ночевать в этой бездорожной стране, похожей на пустыню на Луне…».
Племя Негуши — одно из тех, что относятся к Катунской нахии — которые упорно хранили при себе, что «из Косово» не платили дань туркам, но хранили «искру сербской свободы» в её чистоте.
Сербский национальный миф кристаллизовался в Катунской нахии. «
Петр II Петрович Негош
обращается к своему родному краю — Катунской нахии: «Ты мать сербской Черногории». Большинство народных песен — по крайней мере те, которые Негош впервые слышит и позже собирает («Огледало сербско»), взяты из Катунской нахии.
Хотя Катунская нахия и была просербской, она была единственной, кто не принял объединения с Сербией в 1918 году из-за его лояльности к династии Петровичей.
Племена Катунской нахии
- Цетинье
- Негуши
- Чекличи
- Бьелице
- Цуце (Большой и Малый)
- Озриничи
- Пьешивцы (Верхние и Нижние)
- Загарач (Верхние и Нижние)
- Комани (Комани и Бандичи).
Примечания
Литература
- Denton, William. Montenegro, its people and their history. — London : Daldy, Isbister & Company, 1877.
- Ердељановић, Јован. Стара Црна Гора: Етничка прошлост и формирање црногорских племена. — Београд : Српска краљевска академија, 1926. — Vol. 39.
- Љушић, Радош. Историја српске државности. — Нови Сад : Огранак САНУ, 2001. — Vol. 2.
- Микавица, Дејан. Историја Срба у Црној Гори 1496-1918 / Дејан Микавица, Горан Васин, Ненад Нинковић. — Нови Сад : Прометеј, 2013.
- Микавица, Дејан. Срби у Црној Гори 1496-1918 / Дејан Микавица, Горан Васин, Ненад Нинковић. — Никшић : Институт за српску културу, 2017.
- Радусиновић, Павле С. Насеља Старе Црне Горе: Општи дио. — Београд : Српска академија наука и уметности, 1985a. — Vol. 1.
- Радусиновић, Павле С. Насеља Старе Црне Горе: Посебни дио. — Београд : Српска академија наука и уметности, 1985b. — Vol. 2.
- Станојевић, Глигор. Црна Гора у XVI вијеку // Историја Црне Горе. — Титоград : Редакција за историју Црне Горе, 1975. — Vol. књ. 3, св. 1. — P. 1—88.
- Станојевић, Глигор. Црна Гора у XVII вијеку // Историја Црне Горе. — Титоград : Редакција за историју Црне Горе, 1975. — Vol. књ. 3, св. 1. — P. 89—227.
- Станојевић, Глигор. Црна Гора у XVIII вијеку // Историја Црне Горе. — Титоград : Редакција за историју Црне Горе, 1975. — Vol. књ. 3, св. 1. — P. 229—499.
- Stefanović-Karadžić, Vuk. Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. — Stuttgart und Tübingen : Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung, 1837.
- Стефановић-Караџић, Вук. Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа // Етнографски списи: О Црној Гори. — Београд : Просвета, 1969. — P. 265—354.]