Klonimir
| Klonimir Клонимир | |
|---|---|
| Pretender to the Serbian throne | |
| Reign | c. 896 Časlav |
| Dynasty | Vlastimirović |
| Father | Strojimir |
| Religion | Chalcedonian Christianity |
Klonimir (
Life
| Vlastimirović dynasty |
|---|
The history of the early medieval
A quarrel eventually broke out between Vlastimir's three sons.
After Mutimir's death in 890 or 891, the rule of Serbia was inherited by Mutimir's three sons
Aftermath
Petar ruled at peace with the Bulgars, though he was probably not happy with his subordinate position, and may have dreamed of reasserting his independence. His situation and the succession wars of the three branches of Vlastimir's sons was to play a key part in the coming
Klonimir's son,
On July 11, 2006, the Serbian government bought a Byzantine-styled seal in solid gold weighing 15,64 g, most likely belonging to Strojimir (Klonimir's father), at an auction in Munich. It was presumably crafted outside Byzantium, and has a Greek inscription (KE BOIΘ CTPOHMIP, "God Help Strojimir") and a patriarchal cross in the centre. It most likely dates to the second half of the 9th century, between 855/56 and 896, when Klonimir tried to take the Serbian throne.[17]
Annotations
- G. Lucio and A. Banduri).[19] His full name in historiography is written as Klonimir Strojimirović[13][20] (Клонимир Стројимировић)[21] and scarcely as Klonimir Vlastimirović (Клонимир Властимировић).[22] The name Klonimir is derived from the Slavic imperative mood (verb) kloniti, and the common mir.[23]
- T. Živković,[8] J. v. A. Fine,[13] V. Ćorović,[10] K. Jireček,[24] S. M. Ćirković, J. Lelewel, date it to 896.
- Č. Popov, F. Šišić,[20] J. Jireček,[25] P. J. Šafárik,[25] date it to 897.
- F. Curta,[15] B. Ferjančić,[21] date it to 897 or 898.
References
- ^ Stephenson 2000, p. 41
- ^ Živković 2006, pp. 12–13
- ^ Fine 1991, pp. 108, 110
- ^ a b Đekić, Đ. (2009). "Why did prince Mutimir keep Petar Gojnikovic?" (PDF). Teme (in Serbian). 33 (2): 683–688.
- ^ Runciman 1930, p. 93; DAI, pp. 154
- ^ a b c d e f Fine 1991, p. 141
- ^ a b c d e Ćorović 2001, ch. 2, IV: Покрштавање Јужних Словена
Код Срба су за то време почеле међусобне борбе. Синови Властимирови не осташе у слози. Најстарији, Мутимир, хтео је да као такав има врховну власт и како су се браћа његова, Стројимир и Гојник, томе опирала, он их обојицу ухвати и посла у Бугарску, налазећи у њеном владару помагача за своје циљеве. У ствари, Борис је хтео да добије утицаја на прилике у Србији и да помаже тамо оне, који би се у својој политици ослањали на Бугаре место на Византију. Он с тога прогнате српске кнезове прима љубазно, држећи их као оруђе за своје потребе, и тамо Клонимира, Стројимирова сина, ожени с једном угледном Бугарком. Једног од сродника, свог синовца Петра Гојниковића, Мутимир је задржао код себе, али се тај, уплашен очевим удесом, склони у Хрватску. У верском погледу Мутимир се држао источне цркве, иако га је папа Иван VIII позвао, да се, по традицији претходника, врати панонској дијецези, нарочито ваљда с обзиром на то, што је у Методију добила словенског епископа.
- ^ a b c Živković 2007, p. 28
- ISBN 1-870732-31-6.
- ^ a b c d Ćorović 2001, ch. 2, V: Срби између Византије, Хрватске и Бугарске
Око 890. год. продро је из Хрватске у Србију, после Мутимирове смрти, избегли Петар Гојниковић. Он је свргнуо Мутимирова сина и наследника Прибислава, учврстио се у земљи, и одржао на престолу више од четврт века. Мутимирови синови, тројица, беже Хрватима и траже тамо склониште и помоћ. Покушај средњег брата Брана да са хрватском помоћу сруши Петра није имао успеха (око 894.). Бран сам би ухваћен и ослепљен. Исто је тако пропао и покушај Клонимиров, који је проваливши из Бугарске, био заузео град Достиницу (око 896.). Петар, јачи човек, одупро се свима. Са Хрватима је, изгледа, прекинуо везе, иако су га они с почетка подржавали, вероватно с тога, што су најпре тражили награду за услуге, а после помагали његове противнике. У прво време Петар се, ваљда преко оца или стрица или рођака тамо, приближио Бугарима и окумио се с њиховим новим владаром Симеоном (од 893. год.). Сигуран на тој страни, он је почео да се шири према западу, на рачун хумских и неретљанских владара.
- ^ a b c d Moravcsik 1967, p. 156; p. 299
Κλονίμηρος, son of Stroimer, prince of the Serbs
- ^ Novaković 1981, pp. 61–63
- ^ a b c Fine 1991, p. 154
- ^ a b Kovačević & Jovanović 2002, p. 180
Овај удар Клонимиров јасно казује да Петар није био у добру с Бугарском; али мало после тога склопи он пријатељство с тадашњим бугарским владаоцем Симеуном ...
- ^ a b Curta 2006, p. 211
- ^ Fine 1991, p. 159
- ^ Živković 2007, pp. 23–29
- ISBN 9783110174564.
- ^ Banduri, Anselmo (1729) [1711]. Imperium orientale sive Antiquitates Constantinopolitanae in quatuor partes distributae (in Latin). Ex typographia B. Javarina. p. 60.
- ^ a b Ferdo Šišić (1917). Geschichte der Kroaten, Volume 1. Matica Hrvatska. pp. 119–124.
- ^ a b Recueil de Travaux de l'Institut des Études Byzantines, Volume 36. Naučno delo. 1997. pp. 51–52.
- ^ Strizović, Đorđe (2004). Прошлост која живи. Доситеј.
- ^ Šimundić 1988, p. 175
- ^ Konstantin Jireček (1967). Geschichte der Serben (in German). Vol. 1. Hakkert.
- ^ a b Pavel Jozef Šafárik, Josef Jireček (1863). Sebraneʹ spisy. Vol. 2. Bedřich Tempskʹy. p. 268.
Sources
- Primary sources
- ISBN 9780884020219.
- Secondary sources
- ISBN 9781405142915.
- Ćorović, Vladimir (2001). Istorija Srpskog Naroda [History of the Serb People] (in Serbian) (Internet ed.). Belgrade: Ars Libri.
- Ferjančić, Božidar (1966). Vizantija i Južni Sloveni [Byzantium and the South Slavs] (in Serbo-Croatian). Belgrade: Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije.
- ISBN 9780521815390.
- ISBN 0472081497.
- Grčić, Mirko; Grčić, Ljiljana (2012). "The first populated cities of christened Serbia in X century by Constantine Porphyrogenitus, on the map of Guillaume Delisle" (PDF). Bulletin of the Serbian Geographical Society (in Serbian and English). XCII (2).
- Kovačević, Ljubomir; Jovanović, Ljubomir (2002). Istorija Srpskoga Naroda: Najstarija Istorija, Volume 1. Čigoja štampa.
- Korać, Vojislav (1995). "Architecture in medieval Serbia". In Ivić, Pavle (ed.). The History of Serbian Culture. Randall A. Major (transl.). Porthill Publishers. ISBN 1-870732-31-6.
- Novaković, Relja (1981). Gde se Nalazila Srbija od VII do X Veka [Where Serbia was situated from the 7th to 10th centuries]. Serbia, Belgrade: Narodna knjiga. pp. 61–63.
- Runciman, Steven (1930). "Excursion into the West". A History of the First Bulgarian Empire. London: G. Bell & Sons.
- Šafárik, Pavel Jozef (1837). Slowanské Starožitnosti, Volume 1. Tiskem I. Spurného.
- Stephenson, Paul (2000). Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900-1204. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-77017-3.
- Živković, Tibor (2006). Portreti Srpskih Vladara (IX—XII Vek) (in Serbian). Belgrade. pp. 11–20. ISBN 86-17-13754-1.)
{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link - Živković, Tibor (2007). "The Golden Seal of Stroimir" (PDF). Historical Review. 55. Belgrade: The Institute for History: 23–29. Archived from the original (PDF) on 2018-03-24. Retrieved 2018-03-07.