User:Phailinator/sandbox

Упрошћени карактери 阴 и阳, yīn и yáng, мешају исти радикал за "брдо" или "узвишицу" са не-фонетским јуе (појед. кин. 

Значења

јин (Yin) и јанг (yang) су речи са веома компликованим значењем.

У речницима се дају следећа значења: 

Yin 陰или阴 :   ① филозофија негативан/пасиван/женски принцип у природи ②презиме – ограничена морфема ①месец ②осенчени (део нечега) ③прикривен, тајни, сакривен ④негативан ⑤северна страна брда ⑥јужна страна реке ⑦задњи део стеле ⑧ "у дубини" – Статични глагол ①наоблачити (нешто, некога) ② (бити) злокобан

Yang 陽или阳:

①филозофија позитиван/активан/мушки принцип у природи – ограничена морфема ①сунце ②опуштен, у мировању ③отворен, очит ④припадник овог света (такође важи и за предмет) ⑤мужеван ⑥јужна страна брда ⑦северна страна реке

Сложеница yinyang 陰陽или阴阳носи значење "јин и јанг; супротности; древна кинеска астрономија; тајанствене вештине; шаман(изам); астролог; геоманцер." 

Топоними

Многи називи за места у Кини (топоними) садрже у себи реч jанг (светла страна) и пар њих садржи јин (тамна страна). У Кини, као и на другим местима у Северној Хемисфери , сунчева светлост углавном долази са југа, и због тога ће јужни део планине или северна обала реке примити више директне сунчеве светлости него њена супротна страна.

јанг се односи на "јужну страну брда"  у називу места Хенгјанг (pojed. kin. 衡陽, Héngyáng) које се налази јужно од врха Хенг (појед. кин. 衡山, Héng Shān)  у провинцији Хунан, а на северну обалу реке у Луојангу (појед. кин. 洛陽, Luòyáng) који се налази северно од реке Луо (појед. кин. 洛河, Luòhé) у Хенану.

јин се односи на "северну страну брда" у Хуајину (појед. кин. 華陰, Huáyīn) који се налази северно од врха Хуа (појед. кин. 華山, HuàShān) у провинцији Шанси.

Позајмљенице

У Оксфордском речнику енглеског језика стоји:

jин (jɪn)  такође, Yin, Yn. на Кинеском yīn сенка/тама, женски; месец.

    а. У кинеској филозофији, женски или негативни принцип (карактерисан је тамом, хладноћом, влажношћу, пасивношћу...) супротних космичких сила у којим се креативна енергија дели и чије спајање доводи до стварања света.

    б. Комбинација - jин-jанг, комбинација или фузија две космичке силе; круг који је подељен у таман и светао део линијом која га сече у облику слова S, у којем jин и jанг садрже једно друго.

jанг (јæŋ) такође, Yang.   На кинеском yáng, сунце, позитивна страна, мушке гениталије.

а. У кинеској филозофији, мушки или позитивни принцип (карактеризован светлом, топлином, сувоћом, активношћу...) две космичке силе у којим се креативна енергија дели и чије спајање доводи до стварања света.

б. Комбинација: yang-yin = yin-yang s.v. yin b.

Најраније документовано коришћење "jина и jанга":

У ОЕР стоји:

1671. - jин и jанг

1850. jин-jанг

1959. jанг-jин

У енглеском језику, jанг-jин (попут jин-jанга) се често јавља као грешка у куцању за кинеску позајмљеницу jин-jанг, али оне нису једнаке речи.

У кинеској филозофији, коцепт јин и јанг (такође јин-јанг или јин јанг, појед. кинески: 阴阳, пинјин: yīnyáng) представља комплементарност наизглед супротних снага, међусобно повезаних и међусобно зависних у природном свету. Многе материјалне дуалности (као што су светлост и тама, ватра и вода, ширење и скупљање) сматрајусе физичким манифестацијама дуалности коју симболизује концепт јин и јанг. Ово двојство присутно је у многим гранама класичне кинеске науке и филозофије, а такође је и примарни концепт традиционалне кинеске медицине,¹ Porkert (1974). The Theoretical Foundations of Chinese Medicine. MIT Press. 

Двојност се може наћи у многим системима веровања, али јин и јанг су делови јединства које се такође повезује са концептом дао . јин и јанг се у том смислу посматрају као комплементарне (а не супротстављене) снаге које ступају у интеракцију како би формирале динамичан систем у коме је целина важнија од окупљених делова.² The Unique Principle: The Philosophy of MacrobioticsBy George Ohsawa Све има и јин и јанг аспекте, а један од њих  може се манифестовати више или мање у одређеном објекту (чак и када делује да је испољен само један аспект, он не може да постоји без другог – на пример, сенка не може да постоји без светла). Слика јин јанг (тј. симбол таиђиту) показује равнотежу између две супротности са по мало супротног елемента у сваком делу.

У даоистичкој метафизици је разлика између доброг и лошег, заједно са другим дихотомним моралним судовима, ствар перцепције, а не стварности; тако је дуалност јина и јанга недељива целина. Са друге стране, у конфуцијанској етици, пре свега у филозофији Донг Џонгшуа (појед. кинески: 董仲舒, пинјин: Dǒng Zhòngshū; око 2. века п.н.е.), за идеју јина и јанга је везана морална димензија.³ Taylor Latener, Rodney Leon (2005). The Illustrated Encyclopedia of Confucianism, Vol. 2. New York: Rosen Publishing Group. p. 869. 

Митолошке животиње које метафорички представљају јин и јанг су змај (јанг) и феникс (јин); често се могу видети као декоративни мотив у кинеским ресторанима. 

Симболизам и значај

У симболу јин јанг, јин је црна страна са белом тачком, а јанг је бела страна са црном тачком. Однос између јина и јанга се често описује као сунчева светлост која се игра преко планине и долине. јин (буквално „место у сенци” или „северни нагиб”) је тамна област заклоњена од стране планине, док јанг (буквално „сунчано место” или „јужни нагиб”) је осветљени део. Како се Сунце креће преко неба, јин и јанг постепено мењају места једно с другим, откривајући шта је заклоњено и заклањајући оно што је откривено.

јин представља споро, мекано, попустљиво, дифузно, хладно, мокро, и пасивно; и повезан је са водом, земљом, Месецом, женским и ноћу.

С друге стране, јанг представља брзо, тврдо, чврсто, фокусирано, топло, суво, и активно; повезан је са ватром, небом, Сунцем, мушким и даном.

јин и јанг се односи и на људско тело. У традиционалној кинеској медицини добро здравље директно је повезано са равнотежом између јина и јанга унутар организма. Ако јин и јанг постану неуравнотежени, сматра се да је један од квалитета у мањку или има вишка.

Ји Ђинг

У Ји Ђингу, првобитно књизи упутстава за прорицање из периода Западни Џоу (1046-771 п.н.е.), јин и јанг су приказани као испрекидане и пуне линије: јин је испрекидана (⚋), а јанг је пуна линија (⚊). Они се затим комбинују у триграме који су више јанг (нпр ☱) или више јин (нпр ☵) у зависности од броја испрекиданих и пуних линија (нпр ☰ изразито јанг, а ☷ је изразито јин). Триграми су комбиновани у хексаграме (нпр ䷕ и ䷟).Осам триграма комбинованих у 64 хексаграма чине основни текст овог списа и они симболизују све могуће феномене Универзума. Позиције и број јин и јанг линија у оквиру триграма одређују значење триграма, док се у хексаграму горњи триграм сматра јангом у односу на доњи триграм, јин, чиме се омогућава сложени приказ међусобних односа.

 По Ји Ђингу, све промене и преображаји су производ кретања.

„У свемиру постоје две основне силе: делотворна звана јанг и пријемчива звана јин. Међусобно деловање ове две основне силе ствара све врсте кретања и промена. Овај концепт проналазимо и у другим древним кинеским списима, па се тако у делу  Да џуан налазио следећа тврдња: „Јака и слаба (сила) се смењују, и тако настају промена и преображај,” (I, II, 10) као и ову: Један јин и један јанг називају се ао. Када наставља, он је доброта. Када довршава, он је суштина.”

„Оно што је одвојено од Даоа назива се судбина. Оно што се показује у човеку назива се природа. Сједињени Дао се раздваја како би употпунио природе појединаца. Природе свих ствари сједињују се како би употпуниле целину Даоа. Један јин и један јанг чине да се Дао никада не завршава.” (из књиге Ји Ђинг, превод Давида Албахарија, Табернакл 2005, стр. 22 )

На пример, јанг је дан у односу на јин, ноћ, али дан је такође и ујутру и пред сумрак. Јутро када сунце изађе је више јанг него предвечерје када сунце залази; и зора и сумрак су јин и јанг. Дан постаје ноћ, лето постаје зима, наша тела се крећу па стану, хладно нам је па је вруће, будни смо а затим спавамо. Самим тим, промене из јина у јанг и из јанга у јин су увек цикличне.

Таиђиту

Симбол под називом Таиђиту (појед. кинески: 太极图, пинјин: tài jí tú), је добро познати кинески јин јанг симбол (дословно „дијаграм врховног ултимативног”). Термин се обично користи да означи једноставну форму „подељеног круга”, али се може односити на било који од неколико шематских дијаграма који представљају ове принципе, као што је свастика, која је заједничка за хиндуизам, будизам и ђаинизам. У другим културама су се појављивали слични симболи , као што су симболи у  келтској уметности и ознаке на римским штитовима.

Заједно, симболичке боје јин и јанг, црно (симболизује таму, одсуство светлости) и бело (светлост), чине круг који симболизује Даоизам. Овај графички приказ је далеко новијег датума него саме речи. Свака страна садржи семе своје супротности.

Таиђићуен

Реч таиђи (太极) је древни даоистички филозофски термин који симболизује интеракцију јина и јанга који представљају супротности истих сила у природи. Таиђићуен (појед. кинески: 太极拳, пинјин: tàijí quán), облик борилачке вештине, се често описује као скуп принципа јина и јанга примењен на људско тело и на тело животиње. Таиђи се често преводи као „врховно ултимативно” (супротно од ву ђи 无极 што значи „без ултимативног”), док ћуен 拳 значи „песница” или „песничење”. Један од основних принципа таиђићуена јесте да тврдоћа долази из мекоће и брзина долази из спорости. Равнотежа јина и јанга, што је темељ ове борилачке вештине, објашњава везу између душевног (јин и унутрашње) и борилачког (јанг и спољашње)аспекта.

Јин и јанг у западној филозофији и науци

Идеја о супротностима (јин и јанг, уједињење и хармонија супротности) постоји и у источној и западној филозофији од давнина. Иако не постоје докази о директном утицају кинеске филозофије, у грчкој филозофији се такође појављују слични концепти. Хераклит и Парменид су сматрали да је универзум један и динамички. Како Бертранд Расел пише о Хераклиту:

Он је, међутим, имао још једно мишљење коме је придавао више важности од оног о непрекидном току; то је било учење о мешању супротности. „Људи не знају,” каже он, „да се оно што је у супротности слаже са самим собом. То је усклађивање супротних напетости, као код лука и лире.” Његова вера у борбу повезана је са овом теоријом, јер се супротности у борби тако спајају да стварају кретање које је хармонија. На свету постоји јединство, али то јединство произилази из различитости:

„Парови су ствари које су целина и ствари које нису целина, оно што се привлачи и оно што се одбија, оно што је складно и нескладно. Једно је састављено од свих ствари, а све ствари произилазе из једног. ”

Парменид је другачије видео „Једно”:

Једино истинско биће је „Једно”, које је бесконачно и недељиво. То није, као код Хераклита, јединство супротности, јер супротности не постоје. Очито да је он мислио да, на пример „хладно” значи само „не вруће”, а „тамно” значи само „не светло”. Парменид није „Једно” замишљао као што ми замишљамо Бога; изгледа да је он о томе мислио као о нечему материјалном и свеобухватном, јер о томе говори као о лопти. Али оно се не може делити, јер је целина тога свуда присутна.

Један број европских научника и интелектуалаца био је вероватно и директно инспирисан кинеским концептом јина и јанга. Готфрид Вилхем Лајбниц био је немачки филозоф, математичар, правник и дипломата. Такође се бавио филологијом, био је веома фасциниран класичним кинеским језиком. Његова мисао је заснована на Аристотеловој школи филозофије, првенствено је разматрао однос духа и материје, а видљиви су и утицаји кинеске мисли. Један од најкарактеристичнијих видова његове мисли заснованих на закону о супротности и закону довољног разлога јесте учење о могућности многих светова.

„ Постоји бескрајан број могућих светова, које је све Бог размотрио пре него што је створио овај стваран свет. Пошто је добар, Бог је одлучио да створи најбољи од свих могућих светова, а сматрао је да би најбољи био онај у коме у највећој мери претеже добро над злим. Он је могао да створи свет који не би садржавао зло, али тај не би био тако добар као што је постојећи свет. То је зато што су нека велика добра логички везана са извесним злом. Да узмемо један тривијалан пример, гутљај хладне воде, на врућини, када сте веома жедни, може да вам пружи тако велико задовољство да вам се чини да је било вредно издржати ранију жеђ, иако је била непријатна, јер без ње ни касније задовољство не би могло да буде тако велико. Слободна воља је велико добро, али је Богу логички било немогуће да подари слободну вољу и истовремено одлучи да неће бити греха. Свет који је настао, иако садржи зло, има много више добра него зла од било ког другог могућег света.”  

Нилс Бор, дански физичар, водећи је оснивач квантне механике и зачетник савремене атомистике. Такође је формулисао Принцип комплементарности. Добио је Нобелову награду за физику 1922. године. Дански краљ Фердинанд IX 1947. године додељује Бору титулу витеза (Орден Слона, највиши орден Данске). Бор је сам дизајнирао свој грб који, осим самог Ордена Слона, садржи таиђиту као упечатљиво традиционални представник принципа комплементарности на којем је засновао своје ставове о фундаменталним законима физике, и мото на латинском „contraria sunt complementa” , у преводу - супротности су комплементарне.

Јин и јанг у медицини

У традиционалној кинеској медицини, сви физички процеси, знаци и симптоми се могу упростити на јин и јанг.

Код болести могуће су четири различите ситуације: 

•        Вишак јина – нпр. kада вишак хладноће у телу потроши топлоту (јанг).

•        Вишак јанга – нпр. Када вишак топлоте (из спољашњости или унутрашњости тела) потроши телесне течности, што доводи до сувоће или високе температуре.

•        Недостатак јин-а (потрошени јин) – нпр. Када је јин енергија у телу потрошенаk, јасан знак вишка јанга, води до осећаја ‚, празне топлоте“ (слаби, али веома специфични симптоми високе температуре, нпр. црвени образи, грозница, знојење ноћу, врући екстремитети).

•        Недостатак јанг-а (потрошени јанг) – када јанг енергија у телу постане спонтано недовољна то је знак вишка јин-а, што доводи до многих симптома као што су хладноћа и успорена активност.

У том смислу, свака врста лечења може имати један од четири циља, да:

•        Ублажи јанг

•        Ублажи јин

•        Реши се вишка јанга

•        Реши се вишка јина

У пракси, у зависности од стања организма, стратегије могу да се комбинују, на пример: да се реши вишка јина и ублажи јанг.

јин и јанг и шест патогених фактора

јин                                                                            јанг

/                                                                                 Ветар

Хладноћа                                                                 Врућина

Влага                                                                        Сувоћа

/                                                                                 Летња спарина

јин и јанг и људско тело

јин                                                                            јанг

Предњи део (груди-абдомен)                                Леђа

Тело                                                                          Глава

Унутрашњост (органи)                                          Спољашњост (кожа, мишићи)

Испод струка                                                           Изнад струка

Предње-према средини                                          Позади-бочно

Површина торза и удова                                        Леђна/позадинска површина удова

Структура                                                                Функција

Крв/Телесне течности                                            Ћи (живототворна енергија)

Задржавање/складиштење                                     Трансформација/промена

Срце, плућа                                                             Танко црево, дебело црево

Јетра, слезина, бубрези                                          Жучна кеса, желудац, бешика

Срчана кеса                                                             Сан Ђиао (орган који је забележен у традиционалној кинеској анатомији који је задужен за регулацију токова кроз тело)

Чврсти органи                                                         Шупљи органи

Напред и позади

Напред, или предњи део је мек и рањив (јин). Позади, или леђа, садрже кичму која држи ребра: заштиту. Када се људско тело прикаже као да чучи, леђа добијају сунце (јанг), а предњи део тела окренут је ка земљи (јин), у сенци је и заштићен.

Сви канали јанга (сем стомачног канала) теку на леђноj или бочној површини тела и удова. Они носе јанг енергјију и штите тело од патогених фактора. јин канали теку предњом, или предњој и према средини, површини тела и удова.

Глава и тело

јанг канали се или завршавају или почињу на глави. Акупунктурне тачке на глави се могу користити за подизање јанг енергије. Када јанг енергија није расхлађена јин енергијом, може се подићи до главе, изазивајући знаке као што су црвено лице и црвене очи. Патогени јанга, као што су топлота и ветар, лако утичу на главу. Груди и абдомен (јин) су под већим утицајем јин патогена, као што су хладноћа и влага.

Спољашњост и унутрашњост

Спољашњи делови тела као што су кожа и мишићи су јанг. Спољашњост тела га штити од напада спољашњих патогена као што су хладноћа, ветар итд. У класицима се тврди:‘јанг је у спољашњости и штити јин‘.

Испод струка и изнад струка

Испод струка – ближе земљи (јин); Изнад струка, ближе небу (јанг)

Горњи део је изложенији утицају јанг патогена, на пример ветра.

Доњи део је изложенији утицају јин патогена, хладноћи, влаги итд.

Структура и функција

Структура = нешто опипљиво, постојано, на пример материја (јин)

Функција = нешто неопипљиво, нематеријално, акција, енергија итд. (јанг)

Сви делови тела имају структуру (физичку форму) и функцију (своју активност). Међутим, све је релативно. Чак и у јанг категорији функција, постоје јин функције (на пример, задржавање, очување) и јанг функције (трансформација, транспортација, варење, излучивање).

• У јин категорији форми, постоје јин форме "чврсте" и јанг форме ‚шупље‘.

• Крв, телесне течности и Ћи
• Ћи је енергија, више него јанг.
• Крв = гушћа и опипљивија (дакле јин).
• Али ‚xue ‘ (крв) није као наш концепт крви, већ као ‚гушћа‘ форма Ћи.
• Постоји више форми Ћи-ја. Свака је релативно више јин или јанг.
• Наслеђени Ћи (више јин, споро се креће, креће се у дугим, спорим круговима); јинг Ћи (више јанг од наслеђеног Ћи, креће се са крви са којом је блиско повезан). јинг Ћи је више јин од Веи Ћи.
• Веи Ћи (Wei Qi) је највиша јанг форма Ћи-ја. Циркулише у спољашњости током дана, штити нас од патогених утицаја, и контролише отварања/затварање пора. 

Очување/Складиштење (јин) и Трансформација/Промена (јанг)

јин органи складиште крв, телесне течности, есенције итд.

јанг органи се константно трансформишу, транспортују и луче производе варења.

Чврсти и шупљи органи (Занг Фу)

јин органи су ‘чврсти’, константо активни, укључени у производњу и складиштење телесних виталних субстанци (Ћи, крви, телесних течности, есенција).

јанг органи су ‘шупљи’ : добијају и циркулишу, али не складиште, укључени су у варење, трансформацију, излучивање.

Јин и јанг у патологији

Клинички знаци и симптоми се могу тумачити кроз теорију јин-јанг . Тамо где су јин и јанг у динамичној равнотежи и постоје хармонично, не постоје симптоми за посматрање. Када су јин и јанг ван равнотеже, они се раздвајају.

На пример :

•        Када јин не хлади и не храни јанг, јанг се подиже (главобоље, црвено лице, натечене очи, болно грло, крварење носа, иритације, манично понашање)

•        Када јанг не греје и не активира јин, јин се смањује (хладни удови, успорена активност, слаба циркулација крви, бледо лице, слаба енергија)

Иако је концепт јин и јанг важан за разумевање симптома, мора се ићи дубље у анализу да би се поставила дијагноза.

Међу-трансформација јин и јанг у медицини

И у медицини, јин и јанг се трансформишу један у другог, али само када су услови добри. Прави моменат одређују унутрашњи квалитети кроз дату ситуацију или феномен. У клиничкој пракси, овај принцип је веома важан.

Болест се спречава кроз живот у равнотежи, а нарушавање може бити, на пример:

•        Претерани рад (јанг) без одмора, води ка недостатку јин енергије

•        Претерани унос хладне хране (јин) води ка недостатку телесне јанг енергије

•        Пушење (додавање јанг енергије у плућа) води ка недостатку јин плућа (и на крају бубрега)

•        Спољашња хладноћа (хладно време) може да нападне тело и промени се у врућину (изазивајући болно грло, грозницу итд.)

•        Недостатак јанг-а у слезини може довести до претеране унутрашње влаге (јин), јер јанг слезине не може да трансформише течност на прави начин.

Извори