Прилепское королевство
| В составе Сербо-Греческого царства (до 1371) | |||||
| Прилепское королевство | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| серб. Прилепско краљевство макед. Прилепско кралство | |||||
|
|||||
 |
|||||
←  1366 — 1395
|
|||||
| Столица | Прилеп | ||||
| Религия | православие | ||||
| Форма правления | монархия | ||||
| Династия | Мрнявчевичи | ||||
| Король | |||||
| • 1366—1371 |
Вукашин |
||||
| • 1371—1395 |
Марко |
||||
 Медиафайлы на Викискладе | |||||
.svg)
Прилепское королевство (
Правителем Прилепа был знатный сербский военачальник
Стефана Душана в 1355 году Вукашин поддержал царя Стефана Слабого, который пожаловал ему титул деспота. В 1365 году царь Урош провозгласил его соправителем и сербским королём[2]
.
Вукашин Мрнявчевич погиб в битве против турок-османов в 1371 году и корону получил его старший сын
Господарь Зеты Георгий I Балшич захватил города Призрен и Печ, князь Сербии Лазарь Хребелянович
взял Приштину. В 1377 году Вук Бранкович подчинил своей власти Скопье, а дворянин албанского происхождения Андрей Гропа объявил себя независимым правителем в Охриде.
Под властью Марко Мрнявчевича остались только город Прилеп с близлежащими окрестностями[5]. Марко Мрнявчевич вынужден был признать себя вассалом Османской империи[6]. 17 мая 1395 года Марко Мрнявчевич сражался в составе османской армии против валахов в битве при Ровине, где и погиб[7]. После его смерти королевство было полностью захвачено османским султаном Баязидом I[8].
Примечания
- ↑ Ћирковић, 2004, p. 81—90.
- ↑ Ћирковић, 2004, p. 81.
- ↑ Благојевић, Медаковић, 2000, p. 229.
- ↑ Благојевић, 1997, p. 262.
- ↑ Мишић, 2010, p. 225.
- ↑ Ћирковић, 2004, p. 82.
- ↑ Ћирковић, 2004, p. 90.
- ↑ Острогорски, 1969, p. 510.
Литература
- Благојевић, Милош. Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371 (макед.). — Београд: Вајат, 1989.
- Благојевић, Милош. Државна управа у српским средњовековним земљама (макед.). — Београд: Службени лист СРЈ, 1997.
- Благојевић, Милош. Српска државност у средњем веку (неопр.). — Београд: Српска књижевна задруга, 2011.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан. Историја српске државности (неопр.). — Нови Сад: Огранак САНУ, 2000. — Т. 1.
- Ђорђевић, Иван М. Представа краља Марка на јужној фасади цркве Светог Димитрија у Марковом манастиру // Студије српске средњовековне уметности (неопр.). — Београд: Завод за уџбенике, 2008. — С. 437—446.
- Ђурић, Иван. Сумрак Византије: Време Јована VIII Палеолога 1392-1448 (макед.). — Београд: Народна књига, 1984.
- Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима / Мишић, Синиша. — Београд: Завод за уџбенике, 2010.
- Nicol, Donald M. The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (англ.). — 2. изд.. — Cambridge University Press, 1993.
- Острогорски, Георгије. Серска област после Душанове смрти (неопр.). — Београд: Научно дело, 1965.
- Острогорски, Георгије. Историја Византије (неопр.). — Београд: Просвета, 1969.
- Soulis, George Christos. The Serbs and Byzantium during the reign of Tsar Stephen Dušan (1331-1355) and his successors (англ.). — Washington: Dumbarton Oaks Library and Collection, 1984.
- Ћирковић, Сима. Срби у средњем веку(неопр.). — Београд: Идеа, 1995.
- Ћирковић, Сима. Срби међу европским народима(неопр.). — Београд: Equilibrium, 2004.
- Лексикон српског средњег века (неопр.) / Михаљчић, Раде. — Београд: Knowledge, 1999.
- University of Michigan Press, 1994.
Сербия в Средневековье | |
|---|---|
| Важнейшие события истории | |
| Сербские племена | |
| Государства и государственные образования |
|
| Правящие династии | |
| Общество | |
| Культура | |
