First Scutari War
First Scutari War | |
---|---|
Lordship of Zeta | |
Result | Inconclusive, see aftermath |
- Đurašević family
- Radič Humoj
- Nika Bogoje
- Petar Konte
- Nikola Lumbardini
- Andrija Sklavo
- Nikola Sigeci
The First Scutari War was an armed conflict in 1405–1412 between
Background
Before this war Zeta was governed by
Balša's supporters
After Đurađ II died in 1403, Balša III took over control of Zeta and with Jelena′s support started an eight years long war against Venice in 1405.
During this war, Balša was not fully supported by urban population of Bar and Ulcinj whose business interests were somewhat better preserved with good relations with powerful the Venetian Empire. His main supporters were warrior nobility in Zeta,
Beginning of the war
The war began in 1405 when Balša took advantage of the rebellion of local population in the region of Scutari and captured all Scutari region (including
Venetians in return captured the three most important ports of Zeta:
Peace treaty of 1409
In 1409 Jelena decided to go to
Continuation of the war
Venetians directly broke the peace agreement they signed with Jelena when they refused to pay agreed provisions to Balša who in return attacked their possessions in early 1410.[22] His fleet captured the whole Skadar Lake and forced Venetian fustas to retreat. In mid 1410 there was another rebellion in Scutari.[23] After this rebellion Balša III besieged Scutari and plundered its surrounding.[24]
When Niketa Thopia was defeated and captured by Teodor II Muzaka at the end of 1411 Balša divorced Mara because her imprisoned father was of no use to him anymore. At the end of 1412 or beginning of 1413 he married Bolja Zaharia, a daughter of Koja Zaharia who already married his other daughter to one of Đuraševići. Members of Đurašević family held the most distincted positions on the court of Balša III.[25] To bring Koja even more close Balša appointed him as castellan of Budva.[26]
Aftermath
Both parties were unsatisfied with the peace treaty and believed that the other party was in breach of the agreed terms and that the other party should pay more for the damage during the war. It seems that Venice continued to jeopardize the rights of the Orthodox Church in the region of Skadar Lake.
Notes
- ^ Fine 1994, p. 511
...Helen (Jelena) played an active role in Zeta′s affairs under Balša...)
- ^ Spremić 2004, pp. 73–108
Још пре избијања Првог скадарског рата (1405-1413.), била је с њима у спору око надлежности зетског митрополита над православним црквама уз Бојану и над црквом Светог Петра у Скадру.)
- ^ Spremić 2004, pp. 73–108
Држећи се поука своје мајке Јелене Лазаревић, кћери кнеза Лазара, Балша III. иступао је пред представницима Венеције као заштитник старих права Српске цркве. Даровао је неколико православних манастира и трудио се да се не окрњи надлежност православног митрополита Зете, кога је постављао пећки патријарх.
- ^ Ćirković 2004, p. 96
У измењеној ситуацији после Ангорске битке породичну територију је преузео Ђурђев наследник Балша III (1403—1421), коме је помагала мајка Јелена Лазаревић. Они су се убрзо окренули против Венеције и упустили у десетогодишњи рат са њом.)
- ^ Bešić 1970, p. 89
По свему се чини да су Јелена и Балша III кренули против Млечана без велике припреме, у нади да ће им међународна си-туација омогућити успјех.
- ^ Bešić 1970, p. 87
Балшићимасе ипак чинило да ће многе локалне сукобе моћи да ријеше у своју корист и вратити изгубљене позиције, рачунајући на помоћ Жиг-мундрвих савезника, српског деспота и Дубровчана. Њихове су се наде, међутим, показале као сувише нестварне
- ^ Bešić 1970, p. 87
У први мах затражили су помоћ од Дубровчана, али су им се они извиншш, и у јавуару и у марту 1405. год...
- ^ Bešić 1970, p. 86
За такав став Јелена и Балша III нису се могли ћадати чврстој подршци градског живља у Бару и Улцињу... осло-' нац на моћну поморску Републику обећавао им је нешто безбјед-нији живот у ситном грађанском свијету, ...Посљедњи Балшићи моглису очекивати помоћ од ратничке властеле у Зети, од пронијара у самој скадарској области и стихијског негодовања српских иарбанаских сељака због фискалне политике млетачких господара)
- ^ Fine 1994, p. 512
- ^ Fine 1994, p. 511
- ^ Bešić 1970, p. 91
Балши су пришли најистакнутији међу њима Радич Хумој, Ника Богоје, Петар Конте, Никола Лумбардини, Андрија Склаво и Никола Сигеци.)
- ^ Fine 1994, p. 512
- ^ Fine 1994, p. 511
- ^ Spremić 2004, pp. 73–108
На његовом почетку, Млечани су уценили њену и главу Балше III. са 2000 дуката.
- ^ Fine 1994, p. 512
- ^ Fine 1994, p. 512
- ^ Univerzitet u Beogradu. Filozofski fakultet (1964). Zbornik Filozofskog fakulteta. Naučno delo. p. 196. Retrieved 6 January 2014.
Већ 1407 на њеном терену састали су се ради преговора представници Балше III и Републике
- ^ Bešić 1970, p. 98
Јелена Балшић се ријешила да сама оде у Млетке и настави преговоре,.. била је већ крајем маја 1409. год. у Дубровнику и ту се задржала готово два мјесеца, јер су је домаћини упозоравали на опасност од напуљских галија које су се налазиле у Јадранскоме мору.)
- ^ Spremić 2004, pp. 73–108
Сенатори су утврдили да је "врло сиромашна", јер је, због дугог пута, све потрошила. Давали су јој, на име издржавања, по три дуката дневно, и у Венецији је остала пута три месеца.
- ^ Srejović, Gavrilović & Ćirković 1982, p. 79
Имала је то да искуси Јелена Балшић приликом преговора које је повела у Венецији, и који су трајали више месеци. Крајем октобра 1409. окончани су договором да се склопи мир на годину дана без територијалних промена ...)
- ^ Spremić 2004, pp. 73–108
Крајем октобра склопила је мир и, заједно с млетачким представником, заклела се на јеванђељу да ће га поштовати. Затим се, преко Дубровника, у коме је добила богате поклоне у вредности од 100 дуката, крајем 1409. вратила у Зету.[26] У њој, међутим, и даље није било мира.
- ^ Bešić 1970, p. 102
Сада су Млечани погазили уговор склопљен у октобру 1409.год. с јеленом Балшић, Балши III није више ништа везивалоруке. Првих мјесеци 1410. год., још у току зиме, ударио је сасвојим снагама на млетачке посједе.
- ^ Bešić 1970, p. 102
Средином љета 1410. год. планула је нова побуна у скадарскојоколшш.
- ^ Bešić 1970, p. 102
Послије побуне појавио сеса својим одредима Балша III, опсјео Скадар и нанио великештете његовој околшш.
- ^ Fine 1994, pp. 512, 513
- ^ Fine 1994, p. 513
- ^ Fine 1994, p. 515
- ^ Fine 1994, p. 515
- ^ Bešić 1970, p. 117
Два хотска главара одметнула су се тада од Балше, прешла на скадарску територију и добила млетачку службу. Сам је Балша молио млетачког кнеза у Скадру да их прими, желећи да их одвоји од братства, али се убрзо уплашио њиховог утицаја...Видећи да Млечани узимају у службу његове одметнике,Балша је куповао у Дубровнику оружје и слао свог човјека у Сењ, вјероватно на преговоре са Жигмундовим људима. Није поштовао млетачке царинике и трговинске одредбе.
- ^ Bešić 1970, p. 118
Сенат јесавјетовао да се и та главна група Хота привуче на млетачку страну.Преговори су били успјешни. Андрија Хот ...
- ^ Bešić 1970, p. 121
У марту 1419. год. кренуо је у напад
Sources
- Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
- Bogdanović, Dimitrije (1970), Gorički zbornik (PDF) (in Serbian), Cetinje: Metropolitanate of Montenegro and the Littoral, archived from the original (PDF) on 16 April 2015, retrieved 15 January 2013
- Fine, John Van Antwerp (December 1975), The Bosnian Church: a new interpretation : a study of the Bosnian Church and its place in state and society from the 13th to the 15th centuries, East European quarterly, ISBN 978-0-914710-03-5, retrieved 12 January 2013
- Srejović, Dragoslav; Gavrilović, Slavko; Ćirković, Sima M. (1982), Istorija srpskog naroda: knj. Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371), Srpska književna zadruga, retrieved 13 January 2013
- Tomin, Svetlana (September 2000), Otpisanije bogoljubno Jelene Balšić: Prilog shvatanju autorskog načela u srednjevekovnoj književnosti (PDF) (in Serbian), Cetinje: International scientific symposium "Nikon of Jeruzalem: time — personality — work"
- Fine, John Van Antwerp (1994), The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, University of Michigan Press, ISBN 978-0-472-08260-5
- OCLC 62567039
- Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013