Brda (Montenegro)
Brda (
. Collectively known as "the seven tribes" (Montenegrin and Serbian: Седам племена, Sedam plemena) or "the seven hills" (Montenegrin and Serbian: Седморо Брда, Sedmoro brda), they were referred to as "Highlander tribes" (Montenegrin and Serbian: Брдска племена, Brdska plemena) before their gradual integration into Montenegro, from the late 18th to the early 20th century. As a result, members of these tribes are also often called "Highlanders" (Montenegrin and Serbian: Брђани, Brđani).Geography
Today, the Brda region geographically includes the central-eastern, eastern and north-eastern parts of the territory of the highlands in the higher mountainous Montenegro. The territory is approximately 3500 km2, in which ca. 100,000 people live today.
The region includes the northern part of
History
The Gorska župa ("mountainous county") was mentioned in Stefan the First-Crowned's charter to the Žiča monastery (1220), with the town of Golič. With the Ottoman conquest, parts of the region was organized into the Sanjak of Montenegro (1514–28) and Sanjak of Scutari.[citation needed]
The burning of
Venetian public servant
It is claimed that
In 1774, in the same month of the death of Šćepan Mali,[8] Mehmed Pasha Bushati attacked the Kuči and Bjelopavlići,[9] but was decisively defeated and returned to Scutari.[8]
Documents, especially the letter of Ivan Radonjić from 1789, show that the Montenegrins were identified as Serbs, and that the Banjani, Kuči, Piperi, Bjelopavlići, Zećani, Vasojevići, Bratonožići were not identified as "Montenegrins". They were all mentioned only in a regional, geographical, and tribal manner, and never as an ethnic category.[10]
In 1794, the Kuči and Rovčani were devastated by the Ottomans.
During the
When
See also
References
- ^ Bataković 1996, p. 33.
- ^ Ćorović, Vladimir (2001) [1997]. "Преокрет у држању Срба". Историја српског народа (in Serbian). Belgrade: Јанус.
- ^ Elsie, p. 152
- ^ Марко Миљанов (1904). Племе Кучи у народној причи и пјесми.
а Кучи су се, јамачно под повољнијем условима, измирили између 1614. и
- ^ a b Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2004. pp. 24, 41–45.
- ^ a b c d Karadžić. Vol. 2–4. Štamparija Mate Jovanovnića Beograd. 1900. p. 74.
Дрногорци су пристали уз Турке против Клемената и њихових савезника Врћана20), а седамдесет и две године касније, 1685. год., СулеЈман паша Бушатлија успео је да продре на Цетиње само уз припо- моћ Брђана, који су били у завади с Црногорцима.*7! То исто догодило се 1692. год., кад је Сулејман-пагаа поново изишао на Цетиње, те одатле одагнао Млечиће и умирио Црну Гору, коЈ"а је била пристала под заштиту млетачке републике.*8) 0 вери Бр- ђани су мало водили рачуна, да не нападају на своје саплеме- нике, јер им је плен био главна сврха. Од клементашких пак напада нарочито највише су патили Плаво, Гусиње и православнн живаљ у тим крајевима.
- ^ Belgrade (Serbia). Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije (1968). Fourteen centuries of struggle for freedom. The Military Museum. p. xxviii.
- ^ a b Zapisi. Cetinjsko istorijsko društvo. 1939.
Истога мјесеца кад је Шћепан погинуо удари на Куче везир скадарски Мехмед - паша Бушатлија , но с великом погибијом би сузбијен и врати се у Скадар .
- ^ Летопис Матице српске. У Српској народној задружној штампарији. 1898.
Године 1774. везир скадарски Мехмед паша Бушатлија ударио је на Куче и Бјелопавлиће, који позваше у помоћ Црногорце те произиђе због овога међу Црном Гором и Арбанијом велики бој и Арбанаси су се повукли ...
- ^ Vukčević 1981, p. 46
... да Бан>ани, Дробн>аци, Кучи, Пи- пери, Б)елопавлићи, Зепани, Васо^евићи, Братоножићи нијесу Црно- горци. Они су сви поменути само као регионални односно географски и племенски појмови а никако као етничка категорща, при чему се ш^му Црна Гора не даје никакво преимућство над другима, осим што ^е Црна Гора ставлена на прво мјесто.
- ^ a b Barjaktarović 1984, p. 28
- ^ Ferdo Čulinović (1954). Državnopravna historija jugoslavenskih zemalja XIX i XX vijeka: knj. Srbija, Crna Gora, Makedonija, Jugoslavija, 1918-1945. Školska knjiga.
- ^ a b Barjaktarović 1984, p. 29
- ^ Vojislav Korać (1971). Trebinje: Istorijski pregled. Zavičajni muzej. p. 304.
- ^ a b Miller, p. 142
- ^ a b Etnografski institut (Srpska akademija nauka i umetnosti) (1952). Posebna izdanja, Volumes 4-8. Naučno delo. p. 101.
Када, за владе Петра I, црногорсксу држави приступе Б^елопавлиЬи, па после и остала Брда, онда je, званично, „Црна Гора и Брда"
- ^ Miller, p. 144
- ^ a b c d Miller, p. 218
- ^ a b Stvaranje, 7–12. Obod. 1984. p. 1422.
Црне Горе и Брда историјска стварност коЈа се не може занема- рити, што се види из назива Законика Данила I, донесеног 1855. године који гласи: „ЗАКОНИК ДАНИЛА I КЊАЗА И ГОСПОДАРА СЛОБОДНЕ ЦРНЕ ГОРЕ И БРДА".
- ISBN 978-1-55753-465-1.
Bibliography
- Bataković, Dušan T. (1996). The Serbs of Bosnia & Herzegovina: History and Politics. Dialogue Association.