Velimir Piletić

Source: Wikipedia, the free encyclopedia.
Velimir Piletić
Velimir Piletić during World War II
Native name
Велимир Пилетић
Nickname(s)Velja
Born(1906-05-02)2 May 1906
Belgrade, Kingdom of Serbia
Died23 July 1972(1972-07-23) (aged 66)
Paris, France
Allegiance Kingdom of Yugoslavia
Service/branch Chetniks
Rank
  • Major
  • Lt. Colonel
  • Colonel
Commands heldKrajina Chetnik Corps
Battles/wars
Spouse(s)Olivera

Velimir Piletić (Serbian Cyrillic: Велимир Пилетић; 2 May 1906 – 23 July 1972) was a Yugoslav military officer, best known as commander of the Chetnik forces in eastern Serbia (the Krajina and Mlava Chetnik Corps) during World War II.[1][2]

World War II

The headquarter of Krajina Chetnik Detachment was in Gornjak Monastery (2009 photo)

In May 1941, Piletić organized guerilla rebels in eastern Serbia, initially without any connection with other former Yugoslav officers who were doing the same thing in other parts of Serbia.[3] After establishing his headquarters in the Gornjak Monastery,[4] Piletić established connection with rebels in Belgrade and Banat.[5] Colonel Pantić, who was in Belgrade at the time, sent Captains Pejčić and Avezić along with five Yugoslav aviation officers, including Colonel Lazar Dabetić.[6]

Mihailović asked Piletić to lead Chetniks in Montenegro (Montenegro, Boka and Sandžak) but Piletić refused, requesting command over Chetniks of Bosnia instead. This was refused by Mihailović as this command had already been given to Boško Todorović.[7] Instead, Mihailović appointed Piletić as commander of all Chetniks in Eastern Serbia.

Chetnik-Partisan negotiations of 1941

Piletić, who was a Major at the time, participated (as a delegate of Mihailović) in negotiations about cooperation between Chetniks and Partisans, held in Belgrade on 8 September 1941, along with three other Chetnik delegates.[8][9] The Chetnik delegation was led by Colonel Branislav Pantić while the Partisan delegation was led by Blagoje Nešković, Đuro Strugar and a person with a cover-name of "student".[10] According to Marković and Marjanović, this person was actually Vojo Nikolić.[11][12]

The Chetnik delegates tried to convince the Partisans to stop their offensive activities against Axis forces, but the negotiations ended without agreement.[13][14]

Struggle against Communists and Fascists

To better organize the struggle against Communists and Fascists, Chetniks organized two Corps in eastern Serbia. One of them was the Krajina Chetnik Corp. According to Partisan sources, the Krajina Chetnik Corp operated on the territory of Counties of

Soko Banja in July 1944.[25]

Cooperation with Red Army

Piletić was appointed to the position of representative of the Chetnik Supreme Command for Romania, under the pseudonym "Popesku".[26] Piletić initiated contacts with the bishop of Timișoara (Temišvar).[27] Robert H. McDowell emphasizes that Piletić was warmly and enthusiastically greeted in Romanian headquarters of the Red Army in Craiova.[28]

At the beginning of September 1944, Piletić and his Chetniks attacked German marine troops that retreated through Đerdap, and captured 80 German soldiers. According to the historian Dinčić, Chetniks and Romanians exchanged officers for communications and agreed on joint actions against the German fleet.

Đerdap.[30]

Initially, the Krajina Chetnik Corps and Red Army established friendly contacts and in joint actions captured the Western

St. Johann im Pongau
refugee camp.

Post-war period

At a trial in Paris after the war ended, Piletić was cleared of all charges.[37] Piletić became active in Serb emigrant circles which included Nikola Kavaja.[38] According to some sources, Piletić was a member of the Serbian Liberation Movement Fatherland (Serbian: Српски ослободилачки покрет Отаџбина).[39]

Bibliography

Piletić wrote his memoirs titled "The Destiny of Serbian Officer" (Serbian: Sudbina srpskog oficira).[40]

References

  1. ^ Zbornik dokumenata i podataka o narodno-oslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda: knj. 1-21. Borbe u Srbiji, Vojvodini i Kosovu 1941-1944 god. Vojno-istoriski institut Jugoslovenske armije. 1955. p. 22. Велимир Пилетић, командант Крајинског четничког корпуса. После ослобођења Источне Србије побегао у иностранство.
  2. ^ Serbia), Vojnoistorijski institut (Belgrade (1956). Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavija. Vojnoistorijski institut. p. 20. Велимир Пилетић, командант Млавског четничког корпуса. После ослобођежа Србије побегао у иностранство.
  3. ^ (Vučković & Krstić 2001, p. 39): "Врши се повезивање са официрима који су основали раније и потпуно независно своје герилске одреде, као мајор Драгутин Кесеровић на Копаонику или мајор Велимир Пилетић у источној Србији."
  4. ^ (Institut 1982, p. 151)
  5. ^ (Živanović 1962, p. 96)
  6. ^ (Živanović 1962, p. 96)
  7. ^ (Živanović 1962, p. 95): "После измењаних мисли о организацији пуковник Михаиловић је пону- дио мајору Пилетићу организацију Црне Горе, Боке и Санџака, што је мајор Пилетић одбио и молио ..."
  8. ^ (Marjanović 1964, p. 156)
  9. ^ (Institut 1982, p. 151): "Komandant te grupe bio je major Velimir Piletić, koji je učestvovao u pregovorima o saradnji četnika i partizana u Beogradu 8. septembra 1941. kao Mihailovićev delegat. Smesmivši se u šumovitom planinskom kraju, gornjački četnici su se u ..."
  10. ^ (Narodna 1959, p. 191)
  11. ^ (Marković 1988, p. 135)
  12. ^ (Marjanović 1964, p. 156)
  13. ^ (Narodna 1959, p. 191)
  14. ^ (Marjanović 1964, p. 156)
  15. ^ (Bosiljčić 1963, p. 301)
  16. ^ (Dimitriǰević & Nikolić 2004, p. 292)
  17. ^ (Dimitriǰević & Nikolić 2004, p. 292):"Прва мисија, под командом мајора Ерика Гринвуда, спуштена је 18. априла у Хомоље, у штаб Велимира Пилетића, а 21. маја придружила им се и друга група са два официра: мајором Џаспером Рутемом и ново- зеландским" поручником Едгаром Харгривзом."
  18. ^ (Rootham & Димитријевић 2004, p. 71)
  19. ^ (Bosiljčić 1963, p. 78):"Држећи се ондашњих процена ситуације, једна енглеска војна мисија (мајор Џаспер Рутем и Е. С. Гринвуд) приспела је негде почетком 1943. године у К, ајински корпус четника."
  20. ^ (Rootham & Димитријевић 2004, p. 71)
  21. ^ (Đurić & Mijović 1993, p. 212)
  22. ^ (Đurić & Mijović 1993, p. 212)
  23. ^ (Đurić & Mijović 1993, p. 212)
  24. ^ (Đurić & Mijović 1993, p. 212)
  25. ^ (Radanović 2016, p. 162)
  26. ^ (Institut 1972, p. 274): "Мајор Велимир Пилетић, командант штаба Д.М. у Горњаку, постао је представник четничке врховне команде за Румунију иод псеудонимом „Попеску" ..."
  27. ^ (Institut 1972, p. 274)
  28. ISBN 978-86-86863-99-7
    .
  29. ^ Dinčić, Aleksandar (20 November 2011). "Nemci flotu potopili zbog četnika". Večernje Novosti. Retrieved 4 November 2017. Nemački izveštaj od 1. septembra konstatuje da su četnici, na južnom dunavskom pretpolju, zauzeli rejon Petrovac - Žagubica - Kučevo, a - kada je sa kopna opkoljen Donji Milanovac - sa Rumunima, koji su ušli u rat na strani saveznika, razmenjeni su oficiri za vezu i ugovoren zajednički napad na nemačku ratnu flotu.
  30. ^ Dinčić, Aleksandar (21 November 2011). "Tajna operacije "Dunavski vilenjak"". Retrieved 4 November 2011.
  31. ^ (Radan & Pavković 1997, p. 223): "After initial friendly contacts with the Krajina corps under colonel Velimir Piletic, and the Red Army-Cetnik joint actions to liberate Krusevac and the Western Morava Valley in October 1944, Red Army units turned against Mihailovic's units."
  32. ^ (Radanović 2016, pp. 233–234)
  33. ^ (Radanović 2016, p. 236)
  34. ISBN 978-86-86863-99-7
    .
  35. ISBN 978-86-86863-99-7
    .
  36. ISBN 978-86-86863-99-7
    .
  37. ^ NIN (July 2008). NIN: nedeljne informativne novine. Politika. p. 1.
  38. ^ Kavaja, Nikola (2001). Sinovi izdate Srbije. Odjek. p. 239. Пуковник Вељко Пилетић ме је часно и поштено саслушао и онда ми ре- као: - Никола Каваја, ми смо се упознали баш у Минхену кад си био у пратњи пуковника Предрага Радојковића, пуковника Славка Поповића и сећам се ...
  39. ^ "Srpski teroristi koji su hteli da ubiju Tita". 8 May 2016. Retrieved 8 November 2017.
  40. ISBN 978-86-82235-80-4
    .

Sources

Retrieved from "https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Velimir_Piletić&oldid=1206300504"